Či­ni se da je u da­na­šnje vri­je­me, pu­nih se­dam de­ce­ni­ja od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta ve­o­ma pri­su­tan po­ku­šaj ni­po­da­šta­va­nja i mi­no­ri­zo­va­nja isto­rij­ske ulo­ge ru­skog na­ro­da i Cr­ve­ne armi­je u po­bje­di nad fa­ši­stič­kim zlom. Na Za­pa­du ukri­je­pljen mit da su SAD i Bri­tan­ska im­pe­ri­ja da­li do­mi­nan­tan do­pri­nos po­bje­di nad fa­ši­zmom u pot­pu­no­sti opo­vr­ga­va pro­sto po­re­đe­nje rat­nih broj­ki. Na­i­me, isto­rij­ska sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da je nje­mač­ki Ver­maht u di­rekt­nim okr­ša­ji­ma sa Cr­ve­nom armi­jom iz­gu­bio čak se­dam pu­ta vi­še voj­ni­ka, ne­go na svim osta­lim fron­to­vi­ma Evro­pe i Sje­ver­ne Afri­ke za­jed­no. Na dru­goj stra­ni, gu­bi­ci u ljud­stvu so­vjet­ske ar­mi­je de­se­to­stru­ko su broj­ni­ji od gu­bi­ta­ka svih osta­lih čla­ni­ca an­tihi­tle­rov­ske ko­a­li­ci­je za­jed­no. Sli­čan, ako ne i dra­stič­ni­ji od­nos va­ži za osta­le rat­ne sta­ti­sti­ke, kao što su ma­te­ri­jal­na ra­za­ra­nja, a da ne po­mi­nje­mo raz­mje­re strad­nja i ci­vil­ne žr­tve ko­je su pod­ni­je­li ru­ski i osta­li na­ro­di SSSR. Ten­den­ci­je oma­lo­va­ža­va­nja do­pri­no­sa Cr­ve­ne armi­je u po­bje­di nad fa­ši­zmom naj­pri­sut­ni­je su u Polj­skoj, je­di­noj ze­mlji či­ja je po­pu­la­ci­ja u Dru­gom svjet­skom ra­tu stra­da­la u ve­ćem pro­cen­tu ne­go po­pu­la­ci­ja So­vjet­skog sa­ve­za. Ak­tu­el­ne po­li­tič­ke eli­te Polj­ske go­di­na­ma na­sto­je da sta­ve znak jed­na­ko­sti iz­me­đu izo­lo­va­nog i tra­gič­nog in­ci­den­ta u Ka­tin­skoj šu­mi i pre­ko pet mi­li­o­na žr­ta­va pe­to­go­di­šnje nje­mač­ke oku­pa­ci­je. U Polj­skoj se ru­ski zva­nič­ni­ci iz­op­šta­va­ju sa zva­nič­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sve­će­nih an­ti­fa­ši­stič­koj bor­bi, po­put go­di­šnji­ce oslo­bo­đe­nja Aušvi­ca, oslo­bo­đe­nog upra­vo od stra­ne voj­ni­ka Cr­ve­ne armi­je. U Polj­skoj vi­še ni­ko ne po­mi­nje da je nje­nu te­ri­to­ri­ju za­jed­no sa sna­ga­ma Cr­ve­ne ar­mi­je oslo­ba­đa­la i polj­ska voj­ska, re­or­ga­ni­zo­va­na i opo­ra­vlje­na unu­tar te­ri­to­ri­je SSSR-a, ukup­ne sna­ge od pre­ko 200.000 lju­di. Ta­ko­đe se pre­ćut­ku­je se i da je ar­mi­ji ge­ne­ra­la Vla­di­sla­va An­der­sa, sa­sta­vlje­noj od ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da Po­lja­ka ko­ji su od­bi­li da ra­tu­ju za­jed­no sa Cr­ve­nom armi­jom, pre­ko Ka­spij­skog mo­ra i Ira­na otvo­ren ko­ri­dor za spa­ja­nje sa tru­pa­ma Bri­tan­ske im­pe­ri­je u Pa­le­sti­ni. Cr­ve­noj armi­ji se ta­ko­đe po­ku­ša­va pri­pi­sa­ti bru­ta­lan na­čin vo­đe­nja ra­ta i ne­hu­man od­nos pre­ma sta­nov­ni­štvu oslo­bo­đe­nih obla­sti. Kao re­pli­ku ovoj pro­pa­gan­di, ak­tu­el­ni ru­ski min­star kul­tu­re Vla­di­mir R. Me­din­ski u svo­joj knji­zi ''Mi­to­vi o Ru­si­ji'', na­ža­lost, još uvi­jek ne­pre­ve­de­noj na srp­ski je­zik, na­vo­di: ''So­vjet­ska avi­ja­ci­ja bom­bar­do­va­la je te­ri­to­ri­ju ci­je­le Nje­mač­ke, sa­mo za raz­li­ku od sa­ve­zni­ka, ni­je bom­bar­do­va­la na­se­lje­na mje­sta, već voj­ne i in­du­strij­ske objek­te. Za­pa­nju­ju­će je, ali je či­nje­ni­ca da su gra­đan­ski Dre­zden u ru­še­vi­ne i pe­peo pre­tvo­ri­li sa­ve­zni­ci, a ne na­ši pi­lo­ti. Šta­vi­še, ta lo­gi­ka mi­šlje­nja, lo­gi­ka ra­ta do mak­si­mal­nog fi­zič­kog uni­šte­nja pro­tiv­ni­ka, ka­rak­te­ri­stič­na za vjer­ske ra­to­ve u sred­njo­vje­kov­noj Evro­pi, od­ve­la je Ame­ri­kan­ce da­lje: od Dre­zde­na do Hi­ro­ši­me i Na­ga­sa­ki­ja. Za­to, mi smo u oba­ve­zi da se po­no­si­mo što smo po­tom­ci voj­ni­ka, a ne ubi­ca.''
Po­tre­ba kle­ve­ta­nja, oma­lo­va­ža­nja i spolj­ne de­sta­bi­li­za­ci­je Ru­si­je po­sto­ja­la je uvi­jek ka­da je Ru­si­ja bi­la sna­žna i ka­da se na nje­nom če­lu na­la­zio od­lu­čan i spo­so­ban li­der. Či­ni se da ta po­tre­ba do­sti­že svoj vr­hu­nac to­kom po­sled­njih go­di­na, ka­da Ru­si­ja ozbilj­no do­pri­no­si sla­blje­nju glo­bal­nog neo­ko­lo­ni­jal­nog po­ret­ka, ko­ga svi­je­tu na­me­ću im­pe­ri­jal­ne am­bi­ci­je SAD.
Voj­nom in­ter­ven­ci­jom u Si­ri­ji, Ru­si­ja je za­u­sta­vi­la da­lju eks­pan­zi­ju tzv. Islam­ske dr­ža­ve i spri­je­či­la sa­svim iz­vje­stan ge­no­cid nad ala­vit­skom, kurd­skom, hri­šćan­skom i dru­gim ma­njin­skim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma Si­ri­je. Ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je, prin­ci­pi­jel­ne po­zi­ci­je ru­ske spolj­ne po­li­ti­ke spri­je­či­le su voj­nu in­ter­ven­ci­ju, ko­ju su SAD i nji­ho­vi sa­ve­zni­ci pla­ni­ra­li da spro­ve­du pro­tiv Ira­na. Agre­si­ja na naj­o­zbilj­nu re­gi­o­nal­nu si­lu Bli­skog is­to­ka, ze­mlju sa po­pu­la­ci­jom od 80 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, ima­la bi fa­tal­ne po­sle­di­ce po glo­bal­nu bez­bjed­nost i si­gur­no bi vo­di­la ka po­gi­bi­ji mi­li­o­na lju­di.
Da­kle, me­đu­na­rod­nu po­zi­ci­ju Ru­si­je de­ter­mi­ni­še spre­ča­va­nje spolj­nih agre­si­ja na Iran i Si­ri­ju, a ame­rič­ku in­va­zi­je na SR Ju­go­sla­vi­ju, Av­ga­ni­stan, Irak i Li­bi­ju. Sta­ti­stič­ki gle­da­no, ru­sko spre­ča­va­nje spolj­nih agre­si­ja spa­si­lo je mi­li­o­ne ži­vo­ta i spri­je­či­lo ne­sta­nak od­re­đe­nih na­ro­da, vjer­skih i et­nič­kih gru­pa, dok je u voj­nim in­ter­ven­ci­ja­ma SAD i gra­đan­skim ra­to­vi­ma ko­je su te in­ter­ven­ci­je ka­sni­je iza­zva­le po­gi­nu­lo pre­ko mi­li­on lju­di, a vi­še od 20 mi­li­o­na je ra­se­lje­no.
Spo­men- obi­ljež­ja pa­lim voj­ni­ci­ma Cr­ve­ne armi­je po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na ma­sov­no se ukla­nja­ju iz Ukra­ji­ne, Esto­ni­je i Le­to­ni­je. U Ri­gi i Ta­li­nu, glav­nim gra­do­vi­ma ovih ze­ma­lja - čla­ni­ca EU, jed­nom go­di­šnje se odr­ža­va­ju ma­sov­ni mar­še­vi mje­snih ve­te­ra­na na­ci­stič­kih SS di­vi­zi­ja i nji­ho­vih pri­sta­li­ca. U ve­li­ča­nju vri­jed­no­sti na­ci­zma naj­da­lje je ipak oti­šla Hr­vat­ska. Već go­di­na­ma se sa za­gre­bač­kog Kap­to­la od Va­ti­ka­na zah­ti­je­va da Aloj­zi­je Ste­pi­nac, u svjet­skoj jav­no­sti po­znat kao nad­bi­skup ge­no­ci­da, uve­de u red sve­ti­te­lja. Vr­hu­nac be­stid­nog ci­ni­zma ne­dav­no je u Ja­se­nov­cu de­mon­stri­ra­la hr­vat­ska dr­žav­na de­le­ga­ci­ja , ko­ja je na ko­me­mo­ra­ci­ji žr­tva­ma ovog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra po­lo­ži­la vi­je­nac sa nat­pi­som: ''Stra­da­lim 1941-1951''.
Po­ku­ša­jem iz­jed­na­ča­va­nja stra­da­nja sto­ti­na hi­lja­da po­kla­nih, sa mo­gu­će na­kon oslo­bo­đe­nja ne­ko­li­ci­nom u Ja­se­nov­cu za­to­če­nih usta­ških dže­la­ta, ak­tu­el­na hr­vat­ska vlast još jed­nom je ne­po­sred­no po­tvr­di­la ocje­nu ve­li­kog srp­skog pje­sni­ka Jo­va­na Du­či­ća da ''Hr­va­ti pred­sta­vlja­ju za­i­sta naj­hra­bri­ji na­rod, ne za­to što se ni­če­ga ne bo­je, već za­to što se ni­če­ga ne sti­de.'' 
Zva­nič­ni­ci EU, pri­je ne­što vi­še od dvi­je go­di­ne po­dr­ža­li su dr­žav­ni udar ide­o­lo­ških sled­be­ni­ka na­ci­stič­kih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta iz II svjet­skog ra­ta u Ukra­ji­ni. Za­i­sta je bi­lo bi­zar­no na ki­jev­skom Maj­da­nu po­sma­tra­ti biv­šeg polj­skog pre­mi­je­ra Ja­ro­sla­va Ka­činj­skog po­red por­tre­ta Ste­pa­na Ban­de­re. To­kom nje­mač­ke oku­pa­ci­je za­pad­nog di­je­la da­na­šnje Ukra­ji­ne, pri­pad­ni­ci Ban­de­ri­nih for­ma­ci­ja po­či­ni­li su ge­no­cid nad polj­skim sta­nov­ni­štvom, po bru­tal­no­sti upo­re­div sa­mo sa usta­škim zvjer­stvi­ma u NDH.
Či­ta­o­ci­ma osta­vljam da sa­mi oci­je­ne ko­li­ko je li­ce­mjer­no da Evrop­ska Uni­ja, in­sti­tu­ci­ja ko­ja to­le­ri­še glo­ri­fi­ka­ci­ju fa­ši­zma me­đu svo­jim čla­ni­ca­ma i po­dr­ža­va pro­fa­ši­stič­ke dr­žav­ne uda­re, na dan 9. ma­ja pro­sla­vlja svoj pra­znik.
Ne­mo­ral­nu ko­lo­ni­jal­nu svi­jest na­met­nu­tu sa Za­pa­da, na­ža­lost, bez­u­slov­no je pri­hva­ti­la cr­no­gor­ska vlast. Pret­hod­nih de­se­tak go­di­na ov­dje se 9. ma­ja ni­je pra­zno­vao Dan po­bje­de nad fa­ši­zmom, već dan Evrop­ske uni­je. Dan po­bje­de je, ipak, pro­šle go­di­ne usi­lje­no obi­lje­žen u Pod­go­ri­ci, ne da bi se sla­vi­la po­bje­da nad fa­ši­zmom, već da bi se Fi­li­pu Vu­ja­no­vi­ću pru­žio la­žni ali­bi za od­u­sta­ja­nje od po­tvr­đe­nog od­la­ska na Pa­ra­du po­bje­de u Mo­skvu. Ovaj po­tez, po sve­mu pro­ble­ma­tič­nog pred­sjed­ni­ka, za­jed­no sa skan­da­lo­znim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji, pred­sta­vlja kon­ti­nu­i­tet ko­lo­ni­jal­nog po­na­ša­nja, li­še­nog sva­kog ra­zu­ma i mo­ra­la. Pro­la­zni vla­sto­dr­šci se ola­ko po­i­gra­va­ju sa vi­še od 300 go­di­na ru­sko-cr­no­gor­skog pri­ja­telj­stva, ko­me je pe­čat dao je­dan od naj­ve­ćih sve­ti­te­lja i vla­da­ra ovog pod­ne­blja – Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski.
Umje­sto opre­dje­lji­va­nja iz­me­đu li­ce­mjer­nog pro­e­vrop­skog i istin­skog an­ti­fa­ši­stič­kog, is­ko­ri­stio bih na kra­ju pri­li­ku da brat­skom ru­skom na­ro­du če­sti­tam na­do­la­ze­ći pra­znik. Sla­va he­ro­ji­ma Ve­li­kog otadž­bin­skog ra­ta.

Pi­še: Igor Da­mja­no­vić